jubiteji MARJANA

SPLIT - HRVATSKA

ovu stranicu posvećijemo našiman stariman, koji su nan darovali najlipju šumu na Svitu

MARJANSKA TOPOGRAFIJA

vrh Telegrin  (Veli vrj)

Ove bore posadili su,
14.02.1908. moji barbe,
Ivan-Ivko Kovačić i Božo Tudor

meteo MARJAN (Prvi vrj)

jedan od najstarijih meteoroloških opservatorija na Mediteranu (1926.)

sv. NIKOLA na Gori

crikvica svetoga Mikule na Gori
-sinjal pomorciman-

sv. JERE (Šantine stine)

sveti Jere je govorija:
 'oprosti mi Gospodine,
jer san Dalmatinac
'

čenpres DR Š.TUDORA

Ovi čenpres ča reste uz put koji vodi od Vodovoda ka Kaštelanskoj vidilici čenpres je dr.Šimuna Tudora
prvog izabranog prešidenta
Društva Marjan.
1930.g. stavjena je
spomen ploća.

DOKAZANO, zaradi divjačkoga pilanja višje od 38.000 stabal po Merjanu, SPLIT posta tepliji za 1,17°C. Zato, odgovorni ...ČU...ČU..ČUVAJMO MARJAN... JERBO, SLABO GA ČUVATE, A DOLAZIDU I KOSESJONARI .... ..... ..... .... .... KOSESJONARIMA i sviman KOVIDIMAN! ..... evo javjadu da je MARJAN spašen od gube Potkornjak, a ča je sa drugon Gubon? .... a ta druga Guba pripravja se ispilat još 1200 stabal, koja su, navodno, ruvinana kad se 2019. divjački ispilalo po' MERJANA ........

Ka’ smo se ka’ mularija, na ruzinavoj ramini, puzali niz ovu rampadu, naši su nas stari ‘sovali i govorili: .. tovari je’ni, ne ruvinajite Merjan ...
                                                
Foto i tekst:  B.Tudor, “stari” Marjančanin - kadujar

Zato, za vo’ju naši stari, ne ruvinajimo ga, vengo mu pišimo
 pisme, ka’ ča je to čini’ š’or
FIAMENGO. Fala in Š’or Jakša.

Foto: Daslav-Daćo Kovač

a ovo je muštra za novu ploću:

 

Merjane, Merjane ,
ča berjak ne viješ,
jol’ si prizlovojan,
jol’te voja nije?
      

Foto nije, montaža je

Marjan je 16. prosinca 1964. godine proglašen park-šumom
i time zaštićen Zakonom o zaštiti prirode Republike Hrvatske.


PROBUDI SE,

vidi koja je ura !

  

poviri i URU na Pjaci

 

PROGRAMI ZA VAS

- dalmatinske riči -
Za one, koji nisu dobro razumili tekst napisan na ovin stranican, napravi san poseban program:
DALMATINSKI POJMOVNIK
s više od 19.000 pojmovi

“kliknite” na grb Dalmacije i sve
ćete razumit ča san otija špjegat

osin ča puno volimo MARJAN, volimo i zagovarat da se uči
cili život, zato evo jena novitad

ingleški su zeru truda
kroz 27 lekcjuni
ovden izaberi lekcjun

pogledajte i ovo:
PITAGORINI TEOREMI

izlasci i zalasci SUNCA
 


Ako želite gledat Split po misečini sa Marjana, a ne znate kad je pun misec,  koristite naš program:

myMOON@hr

 




na osnovi misečeva kalendara izračuna san i datume, kad je
USKRS
Pepelnica
Tijelovo
vidi ovde...
 

P.S. - a vidite ča nan je lipega sparičala naša š’ora Daša Bedalov

LIPJE STVARI:

    

snimija::Ljubomir BEBI Penović :

DAN MARJANA

Prvu nediju poza višednevne fešte Dana grada Splita (7. svibnja)
i njegovoga nebeskoga patrona sv.Duje, tradicionalno se fešta i
Dan Marjana. To je dan kad je jedina spli'ska šuma krcata Splićani žejni’ opuštanja u prirodi, uz bogat zabavni program i nezaobilaznu mukte spizu. Tradicijska fešta privlaći u prirodu Splićane svi' generacij na Prvi vrj, na širinu kraj bivšega Muzeja (ZOO vrta) i u Viline dvore.
Međutin, Splićane isto triba animirat, da se baranko još koji put popenjedu na Marjan, a ne samo oti dan. Zato odgovorni, osmislite ništo, jer ukinili ste Muzej sa beštijama, a ništa drugo niste dali, vengo da gledamo vas. A dica najvolidu gledat prave šimje.
Dragi sugrađani, i ne zaudobite, Dan Marjana 2022.g.
triba bi se feštat, 8. svibnja.
.


piše: B.Tudor   foto: I.Pavelin

... kad se popenjete na Prvi Vrj, dojdite na širinu kraj Muzeja i tot se lipo rasfriškajte na ovoj funtanici. Rasfriškajte se živon vodon koju
DRUŠTVO MARJAN I NAROD SPLITA 
MARJANU DOVEDE
, davne 1953.g.
To radin svaki put kad se najden ovde, jer san i emotivno vezan uz ovu funtanu - zida ju je moj Otac.

povečaj sliku



... na ovoj ploči, koja je stavjena visočije od  špine na zapadnoj strani funtane, lipo se vidi datum otvaranja,
                        
28.VI 1953.
Bila je nedija, velika svećanost sa puno svita.
Parilo mi se da je doša cili Split.
Neznan kad će tako opet bit.

 NI’ VIŠJE RUGLO GRADA SPLITA (Grada podan Merjana)

ovako je pusti godin izgleda početak Marjanski’ skal’,
ulaz u Park-šumu MARJAN !!!

GOTOVO JE, gotovo ...

akonto tega pisa san ovi tekst:
“Eee moj barba Šimune, Bog ti da pokoj, vidi ča nan činidu ovi divji.
A di si Ti “ćudotvorni profesore” BALTAZAR, ča nemo’š pritvorit
drivo u stinu i uklonit ovu sablasnu armaduru ?  Aaan, nima te više.
Sa’ ćemo vidit, ča ćedu ućinit ovi novi?”

a danas (28.09.2017.) radosna vist:
POČELO JE SKIDANJE ARMADURE !
Budimo strpjivi i nadajmo se najbojemu.




Javit ću van kad sve bude zgotovjeno.

slikano 16.04.2018.


... je, ča je, je, zgotovjeno je!  Ali kako?
Zid je doveden u red, kak’i je i bi’ pri’ rušenja,
a skaline, ajme meni . O’ma me sitilo, kad bi mi mater
tašelala razbijene gaće, sa tašelon druge kolure, jer
istu ni’ imala. Naši bi stari za to rekli:
 “ooo, ke beleca...

 JOŠ NI’ RUGLO, ALI JE VELIKA OPASNOST

    ... ova mala vidilica, ča se nalazi na južnoj strani Marjana, odma’ podan crikvice Gospe od Betlema, napravjena je 1928.g. U isto vrime kad je obnovjena i crikvica.
Ka’ dica zvali smo je Mali Belveder, jer sa nje puca najlipji pogled na Svitu  Ka’ stvorena je za odmorit tilo, a u isto vrime, punin plućiman, uda’nit dušu Mediterana.
Ali, evo poslin 90 godin, ni višje tako?
Jerbo, opasna je po život!
Pogledajte donje slike i sve će bit kjaro......

 ◄ slikano puno prin ruvinavanja

 ◄ slikano 6.10.2018.

 ... velike fuge, koje su se stvorile na podu, znak su da je vidilica opasno ruvinana .....

◄  slikano 6.10.2018.

 ... a ovi urušeni bovani, tribali su činit potporni zid vidilce.
Ni’ mi kjaro, kako se još drži?


Odgovorni, ako ovo ne umi’te popravit, baranko stavite kurdelu sa sinjalon na perikul.
Da ne strada pošten svit.

Danas je , prošla su puna dana od kad smo ovo litretali, a još ništa niste ni takli?

 NI LIPO ČUT !

    ...  prin par dan prošti san u nike naše letrišne foje, da ćedu sa ovakvin ištrumentima ličit bolesne bore na Merjanu ?!?!
   AJMEEE ! Straj me i promislit da je to istina.
Zaustavite ji, i dajte in nožice za lozu i šegace, pa neka gredu kalaštrit ono ča je bolesno. Onako, ka ča je to prin 60-tak godin ćini moj otac s prijatejima, a mi smo in ka dica pomagali.

 ...  bi san na mirnome prosvidu koji se danas (20.sičnja 2019.) održa na Merjanu, a zaradi tega ča očedu sa bag(e)ron ličit zaražene bore.
Obradova san se vidit puno svita, a najskoli ča je bilo dosta mlaji. Ali infota me jedan stariji, oko kojega su se vrtili novinari, a oslovjavali su ga sa “profesore”. Reka in je da sve ča je bolesno, omar triba izvadit. Upa san u “intervju” (priznajen, malo nepristojno) i reka:
“ako je to tako, odma pojdimo u bolnicu i pobijmo sve bolesne od gripe, tako ćemo fermat zarazu”. Nakon tega odma je uteka.

 

 

 




ovi film snimili su novinari Dalmatinskog portala, na rampadi kraj sv.Mikule. U njemu se najboje vidi, koliko je svita tega dana bilo
na Merjanu.


vidi koja lipota, smrtni grij je ovo ruvinat

 


Netko je na Marjanu ilegalno posjekao preko 1400 stabala? Policija sve istražuje
OPĆINSKO državno odvjetništvo u Splitu u suradnji sa splitsko-dalmatinskom policijom provodi izvide zbog više mogućih kaznenih djela.

objavili svi mediji 16.04.2019.


  

◄  ovo je Guba ča divja po Merjanu,
ako je pripoznate, javite nan,
bebat ćemo in sve po spisku

danas su mi javili ko je Guba,
ali nesmin kazat.

a da je barbarstva i prin bilo po Marjanu,
najboje se vidi iz tega ča je pisalo u stariman fojiman
 “NOVO DOBA” u br.134  od 14.lipnja 1921.

 
zakjučak: barbari nisu izumrli


             (mr.sc. Branko Tudor)
      


za poslat poruku,“kliknite” na našega “pošćera”

 

 

© Sva prava suzdržana od jubiteja MARJANA.